„Kada čitamo, kaže Šopenhauer, onda neko drugi misli za nas, a mi samo ponavljamo njegov mentalni proces. Ovoga puta, međutim, naći ćete jednu knjigu koja objavljuje rat čitaocu, no koja vas može zanimati čak i ako se nađe da je u neprestanoj opreci sa vašom mišlju, knjigu koja vas pobuđuje da sami razmišljate o svima mnogobrojnim i najrazličitijim pitanjima, u njoj dodirnutim možda tek olako ali uvek sa jedne osobene tačke gledišta i na naočekivan način. No ova knjiga nije u pravom smislu reči ESEJ, i ako na izvesnim svojim stranama uzima izgled rasprave ili polemike, kao što nije ni ROMAN, i ako u njoj ima fikcije, imaginarnih ličnosti i radnje, kao što nije ni NIZ LIRSKIH FRAGMENATA, ma da sadrži čak i stihova. Ona je možda pre svega FILM unutrašnjeg i spoljneg života, raznolik, pun metamorfoza, koji može izgledati nejednak, haotičan i senzacionalan, ali koji, u svojoj izuzetnoj formuli čineći nerazdeljivu celinu, prkoseći svima pravilima, ne može nijednog čitaoca ostaviti ravnodušnim.“
Нема коментара:
Постави коментар