PRVA KRITIKA

G. Marko Ristić i eksperimenti doslovnog zapada

U tu svrhu izdavačkih delikatesa spada i najnovija knjiga g. Marka Ristića:
Bez mere.
No taj atigeodetski naslov knjige baš na svojim panonski širokim stranama, ponajšire daje mesta jednoj dobro promerenoj književnoj fascinaciji, o čijem se odomaćivanju eto raskošno, eto zamašno ide i kod nas:
Bez mere.
To je u stvari Inoktavo Otac prema ostalim knjigama: čas puka nominalistička nadovezivanja, čak znalački pretres stranog štiva, čas vanredni traumatizmi neudostojeni domaćeg daha, čas legioni kulturnih pamfleta koji ispred nosa čitalaca maršuju u najnovijem poretku poetične slobode:
Bez mere.
To je zamašna i zamašno isprepletena knjiga. Ona se diže do prekrasnih visina, ona se spušta do psitacizama. I kao što bi valjalo imati vanredne Pompadurine prste pa je bez oštećenja prelistavati – tako bi valjalo imati vanrednu kartonsku naobrazbu pa je uopštiti u deo uobičajene lektire:
Bez mere.
Jer g. Marko Ristić ne bavi se uzrocima pisanja kao tajanstvima što stvarno postoje u prostoru i vremenu, već povodima pisanja poteklim iz prostog književnog identiteta. Pa ipak pisati „o munji kao prelomljenom nožu“, „o rukama kao telesnom granju“, „o prozoru kao četvrtastoj svetlostiĆ, „o nebu kao kolevci gromova“, „o oblacima kao olovnom šipražju“ itd. – to su zaista vanredna zrnca u moru pomodnog pisanja bez memorije, čijem izrazu g. Marko Ristić ume znalački da podari draži magijske neodređenosti:
Bez mere.
Ali dva Nila sada kvase ostala, pa i bezmerna polja književnog Misira.
Jedna je reka proces stvaralačke svesti i njen je izvor i utoka „životni preg“ (elan) i „permanentna revolucija“. Na njenim obalama blistatelno stoje 18. vek, Bergson, Trocki, kulturni patos, psihosinteza. To je crveni Nil:
S merom.
Druga je reka proces disolutivne svesti i njen je izvor i utoka i „imago“ i „dijalektika večnosti“. Na njenim obalama stoje Hegel, Frojd, Lotreamoni, Aragoni, Bretoni, realni akt negacije, psihoanaliza. To je plavi Nil:
Bez mere.
G. M. Ristić našao je za shodno da bude skromni pristalica lepote drugoga Nila. On se bezmerno ograđuje, on se bezmerno zagrađuje: on uvodi u balkansko pisanje bezmernu stilizaciju oholosti: on se bezmerno zanosi nadrealističkim tikom „supra cloacam edifiatum“. Pesnik zelenoga stola, ne još dovoljno potpomognut bezmernim darovima lirskog iracionalizma, pisanje g. M. Ristića za sada ostaje samo primer otmenih cerebralija:
Bez mere.
G. M. Ristić je nesumnjivo jedan od naših najobaveštenijih pisaca. ne majstor daha, već atrizan vanrednih sitnica, može biti da bi upečatljivije dejstvovao sažimanjem svoga ogromnoga teksta na poteze japanskih estampa. Može biti onu stilizaciju Daljnjeg Istoka, može biti onu malenu ali zlatnu rečicu:
Bez mere.
Tako, da se povodom svega može reći:
1.G. Cvijanović sjajno obnavlja Inoktavo.
2.Sumrak onih malih, onih marcijalnih, onih životnih knjiga: široko osvajački kao – Rimljani.

V. S. – Zorovavelj
Novosti, Beograd, 10. juna 1928.


(Prema: MR, Bez mere, Nolit, 1986)

BIBLIOGRAFIJA RADOVA MARKA RISTIĆA

1.OD SREĆE I OD SNA. S. B. CVIJANOVIĆ, Beograd, 1925.
2.BEZ MERE. S. B. Cvijanović, Beograd, 1928.
3.NACRT ZA JEDNU FENOMENOLOGIJU IRACIONALNOG. U saradnji sa Kočom Popovićem. Nadrealistička izdanja, beograd, 1931.
4.KOJE SU POBUDE I KAKVI SU USPESI ŠKOLSKE FILOZOFIJE. Povodom jedne kritike Nacrta za jednu fenomenologiju iracionalnog. Nadrealistička izdanja, Beograd, 1932.
5.ANTI-ZID. Prilog za pravilnije shvatanje nadrealizma, u saradnji sa Vanom Borom. Nadrealistička izdanja, 1932.
6.TURPITUDA. Paranojačko-didaktička rapsodija, sa crtežima Krste Hegedušića. Zagreb, 1938. (Zaplenjeno.)
7.SMRT FAŠIZMU – SLOBODA NARODU. Beograd, 1946.
8.KNJIŽEVNA POLTIKA. Članci i pamfleti. Beograd, 1952.
9.PROSTOR–VREME. Eseji i članci. Zagreb, 1952.
10.PREDGVOOR ZA NEKOLIKO NENAPISANIH ROMANA I DNEVNIK TOG PREDGOVORA (1935). Beograd, 1953.
11.KRLEŽA. Zagreb, 1954.
12.NOX MICROCOSMICA (1923–1955). Beograd, 1956.
13.LJUDI U NEVREMENU. Zagreb, 1956.
14.OD ISTOG PISCA. Umesto estetike. Novi Sad, 1957.
15.POLITIČKA KNJIŽEVNOST. Za ovu Jugoslaviju (1944–1958). Zagreb, 1958.
16.NA DNEVNOM REDU (1955–1959). Zagreb, 1961.
17.ISTORIJA I POEZIJA. Pet eseja. Beograd, 1962.
18.BEZ MERE. Drugo izdanje, dopunjeno predgovorom, beleškama i izvodima iz kritika. Novi Sad, 1964.
19.OBJAVA POEZIJE. Izbor. Srpska književnost u sto knjiga, Novi Sad, 1964.
20.HACER TIEMPO. Zapisi na marginama rata 1939–1945. Kniga prva: NEMIR. Beograd, 1965.
21.PRISUSTVA. (Aleksandar Vučo, Milan Dedinac, Miroslav Krleža, Miloš Crnjanski, Rastko Petrović, Antun Branko Šimić, Pol Elijar). Beograd, 1966.
22.PEŠČANI SAT I–XIV. Separat iz časopisa Forum, Zagreb, 1969, god. VIII, br. 6. (Izvan prodaje.)
23.SVEDOK ILI SAUČESNIK (1961–1966). Beograd, 1970.
24.TURPITUDA. Paranojačko-didaktička rapsodija (reprint) sa dodatkom: POSLE TRIDESET I ČETIRI GODINE. Zagreb, 1972.
25.VIGILIA ALI NOĆNA STRAŽA. Uvodna beseda Roksande Njeguš. Maribor, 1974.
26.PASSE–T–ELLE. 6 pastels de Djordje Kostić illustres par 6 poemes de marko Ristić. Academz of Fine Arts. Calcuta, 1975.
27.ZA SVEST (1971–1977). Beograd, 1977.
28.POLITIČKA KNJIŽEVNOST. Drugo izdanje. Sarajevo, 1977.
29.KNJIŽEVNA POLTIKA. Članci i pmafleti. Drugo izdanje sa pogovorom Milice Nikolić. Beograd, 1979.
30.SVEDOČANSTVA POD ZVEZDAMA. Predgovor Branislava Miloševića. Beograd, 1979.
31.KNJIGA POEZIJE. Nox microcosmica. Turpituda. Peščani sat. Dela Marka Ristića, knj. I. Sa predgovorom Hanife Kapidžić-Osmanagić. Beograd, 1984.
32.UOČI NADREALIZMA. Dela Marka Ristića, knj. II. Beograd, 1985.
33.BEZ MERE. Dela Marka Ristića, knj. III. Beograd, 1986.
34.12 C (Pariz, 8.11–12.12.1962). Priredila Hanifa Kapidžić-Osmanagić. Sarajevo, 1989.
35.OKO NADREALIZMA I. Priredio Nikola Bertolino. Beograd, Clio, 2003.
36.OKO NADREALIZMA II. Priredio Nikola Bertolino. Beograd, Foto futura, 2007.

(Uglavnom)Prema: Kritički radovi Marka Ristića, priredila Hanifa Kapidžić-Osmanagić, Matica srpska - Institut za književnost i umetnost, Novi Sad - Beograd, 1987.

HRONOLOGIJA ŽIVOTA MARKA RISTIĆA

1902 – rođen 20. juna u Beogradu u uglednoj građanskoj porodici političara i književnika Jovana Ristića.
1909–1921 – osnovnu školu i prvi razred gimnazije pohađa u Beogradu; izbeglištvo u Kruševcu i u Švajcarskoj.
1922 – sa Milanom Dedincem i Dušanom Timotijevićem pokreće časopis Putevi. Prvi književni tekst objvaljuje u drugom broju tog časopisa (prozni tekst „Praštanje“).
1924 – sa Milošem Crnjanskim uređuje „letnji trobroj“ Puteva. „Komentari“ u časopisu Pokret. Krajem godine sa Rastkom Petrovićem, Dušanom Matićem, Milanom Dedincem i Mladenom Dimitrijevićem pokreće časopis Svedočanstva. Tu prvi put piše o nadrealizmu.
1925 – diplomira na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Objavljuje prvu knjigu pesama Od sreće i od sna.
1929 – objavljuje književne kritike i hronike u Politici. „Marginalije“ u Letopisu Matice srpske. Prevodi Podrume Vatikana Andre Žida.
1930 – aktivno učestvuje u organizovanju nadrealističkog pokreta u Beogradu (Aleksandar Vučo, Dušan Matić, Milan Dedinac, Đorđe Jovanović, Đorđe Kostić, Oskar Davičo, Koča Popović, Vane Živadinović Bor, Radojica Živadinović Noje). Sa Vučom i Matićem uređuje almanah Nemoguće.
1931 – objavljuje Poziciju nadralizma. Brošura zabranjena i zaplenjena. Sa Kočom Popovićem piše Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog. Piše odgovor na kritiku Nacrta koju je objavio Dušan Nedeljković.
1934 – aktivno sarađuje u Krležinom časopisu Danas, uz Milana Bogdanovića, Vasu Bogdanova, Veselina Maslešu, Augusta Cesareca i dr; u brojevima od januara i februara objavljuje „Moralni i socijalni smisao poezije“.
1939 – sa Krležom, Hegedušićem, Vasom Bogdanovim, Zvonimirom Rihtmanom, pokreće časopis Pečat. U prvom broju objavljuje odlomke iz eseja „Istorija i poezija (San i istina Don Kihota)“, što dovodi do „neočekivanih i žalosnih nesporazuma“ sa predstavnicima socijalne literature i levice uopšte. U avgustu putuje u Italiju, što je podsticaj za esej „Iz noći u noć“.
1940 – u Pečatu objavljuje „Iz noći u noć“ i polemička „Nesavremena razmatranja, Prilog Krležinom Antibarbarusu“.
1941–1942 – živi u Vrnjačkoj Banji. Piše marginalije o ratu (Hacer Tiempo). Agenti specijalne policije hapse ga u novembru 1942. i odvode u Kruševac. Nemačka „feldkomandatura“ proteruje ga iz Vrnjačke Banje, što mu spasava život jer su ga četnici već osudili na smrt.
1943–1944 – živi u Beogradu. Piše dnevnik (što se ispostavlja kao građa za Hacer Tiempo).
1944 – po oslobođenju piše političke članke u Politici. Postaje glavni urednik Državnog izdavačkog zavoda Jugoslavije.
1945 – odlazi za prvog ambasadora nove Jugoslavijeu Pariz.
1952 – sa Otom Bihaljijem Merinom, Davičom, Dedincem, Elijem Fincijem, Dušanom Matićem i Vučom pokreće list Svedočanstva.
1953 – predsednik Komisije za kulturne veze sa inostranstvom.
1955 – sa Vučom, Davičom, Dobricom Ćosićem, Antonijem Isakovićem, pokreće časopis Delo. Tu objavljuje „O modernom i o modernizmu, opet“.
1957 – rediguje izbor iz dela Rastka Petrovića. Piše „Dnevnik“ za zagrebačku Literaturu (april-juni).
1958 – „Dnevnik“ za Borbu (maj-juni). Odgovara na pitanja Sartrovog časopisa Les Temps modernes. Predsednik Jugoslovenske nacionalne komisije za UNESCO.
1963–1967 – objavljuje u četrnaest nastavaka u zagrebačkom Forumu „naknadni dnevnik“ iz vremena Generalne konferencije UNESO-a pod naslovom „12 C (Pariz, 8.11–12.12.1962)“, tekst koji nikada nije preštampao. Preštampaće ga i prirediti Hanifa Kapidžić-Osmanagić (Svjetlost, Sarajevo, 1989).
1964 – Objava poezije: Izbor, Srpska književnost u sto knjiga, Matica srpska, Novi Sad. Objavljuje knjigu Hacer Tiempo. Zapisi na marginama rata 1939–1945. Knjiga prva: Nemir.
1966 – objavljuje knjigu Prisustva: Vučo, Dedinac, Krleža, Crnjanski, Rastko Petrović, A. B. Šimić, Pol Elijar. U jesen piše esej „Posle smrti Milana Dedinca i Andre Bretona“.
1977 – knjiga Za svest (1971–1977). Priprema drugo izdanje knjige Književna politka koja izlazi iste godine.
1981 – Svedočanstva pod zvezdama u ediciji „Pečat“ izdavačke kuće Rad.
1981–1984 – radi na pripremi knjiga Uoči nadrealizma i Oko nadrealizma.
1984 – Knjiga poezije sa celokupnim pesničkim delom kao prva knjiga Dela Marka Ristića kod Nolita. 12. jula umire u Beogradu.
1985 – oktobra izlazi Uoči nadrealizma kod Nolita, kao druga knjiga Dela Marka Ristića.
1986 – kao treća knjiga Dela Marka Ristića izlazi antiroman Bez mere.

Prema: Kritički radovi Marka Ristića, priredila Hanifa Kapidžić-Osmanagić, Matica srpska - Institut za književnost i umetnost, Novi Sad - Beograd, 1987.

Uspavanka kao porediti

„Nad logor se nadvije oblak, koji je svaka brižna mati dozvala, oblak koji ti nisi hteo ili nisi mogao da vidiš, i oblak nosi ovu USPAVANKU KAO POREDITI:

Još danas govori kao more, o moje sanjivo jagnje
Govori kao govori, govori kao danas, o moje danas
Bela te mesečina prati na tome žalu smireno
Na tome žalu kao spavaš, na toj smirenoj mesečini
Kao jagnje žal, kao jagnje mesečina, ka jagnje spavaš
Spavaj
U noći kao mesečina spavaš, spavaš kao žal
Kao more mesečina, kao laneno platno, kao jagnje žala
Spavaš kao što govoriš, na platnu belom kao danas
Kada dođe noć pravi se da spavaš, da spavaš kao noć
Spavaj, kao što se porediš sa spavanjem

Kao platno na žalu na spavanju ležiš kao mesečina
Kao spavanje ležiš na belom žalu platna
Kao more na žalu noći leži mesečina na sanjivom jagnjetu
Još noćas spavaj smireno, još noćas kao danas

Danas je kao belo more, i leži na noći, na platnu
Laneni san i spavaj, smireno kao što samo spavaš
Kao što govoriš, kao što ležiš,
Spavaj kao što te mesečina prati
Spavaj kao što porediš“

(Bez mere)

(Auto)recenzija iz 1928.

„Kada čitamo, kaže Šopenhauer, onda neko drugi misli za nas, a mi samo ponavljamo njegov mentalni proces. Ovoga puta, međutim, naći ćete jednu knjigu koja objavljuje rat čitaocu, no koja vas može zanimati čak i ako se nađe da je u neprestanoj opreci sa vašom mišlju, knjigu koja vas pobuđuje da sami razmišljate o svima mnogobrojnim i najrazličitijim pitanjima, u njoj dodirnutim možda tek olako ali uvek sa jedne osobene tačke gledišta i na naočekivan način. No ova knjiga nije u pravom smislu reči ESEJ, i ako na izvesnim svojim stranama uzima izgled rasprave ili polemike, kao što nije ni ROMAN, i ako u njoj ima fikcije, imaginarnih ličnosti i radnje, kao što nije ni NIZ LIRSKIH FRAGMENATA, ma da sadrži čak i stihova. Ona je možda pre svega FILM unutrašnjeg i spoljneg života, raznolik, pun metamorfoza, koji može izgledati nejednak, haotičan i senzacionalan, ali koji, u svojoj izuzetnoj formuli čineći nerazdeljivu celinu, prkoseći svima pravilima, ne može nijednog čitaoca ostaviti ravnodušnim.“